Чварков: Знаш да је Бошкић почео да скупља плоче?

Торбица: Шта градите нешто је л’, правите?

Бошкић: Ма не… Винил… Винил…

Торбица: Винил, винил, ПВЦ, поливинил-хлорид, винил-хлорид… Ма имао сам ја са рођаком Здравком фирму у Пазови…

(Државни посао, „Плоче“, еп. 316, 26.02.2014.)

Филм „High Fidelity“ погледао сам неколико пута пре него што сам прочитао књигу. Иако сам уживао у њој, нисам јој се враћао поново. Можда зато што сам основну причу заокружио књигом, па више није имало шта ново да се открије. А можда је за причу о страственом љубитељу музике и његовим љубавним (не)успесима ипак филм супериорнији приповедачки медиј, јер је музика важан део приче. А о њој није довољно говорити – она се мора слушати.

Уметност је одувек ту не само као приказ уметникових тежњи и настојања него и одраз гледаоца, слушаоца, читаоца, његових мисли и осећања. Филмови нам сликају цео један свет, наше је да се у њега упустимо. Књиге нас терају да тај свет сами стварамо, сваки лик и дело различит је у сваком читаоцу јер се и они међу собом разликују. Али музика нас тера да путујемо, да маштамо, градимо, рушимо, доживљавамо, поново проживљавамо, памтимо, заборављамо, живимо и нестајемо. Свако на свој начин и уз музику по сопственом избору, наравно.

У време гледања овог филма био сам, уосталом као и данас, посвећен сакупљању књига. Већ их сад има доста и довољно непрочитаних, да се надам да су размишљања Умберта Ека о непрочитаним књигама[1] ипак истинита. Иако је ова страст опстала до данашњих дана, то није био случај са филмовима, за које данас више немам тог колекционарског жара. Сакупљање музике је одувек било ту, притајено, провејавало је с времена на време, у виду „јурњаве“ за одређеним извођачем, баш тим диском или mp3 записом да се заокружи колекција и др. Све у сенци јачег, књишког колекционарства. Док се ове ватре нису ујединиле, једна позивајући се или упућујући на другу и обрнуто… А онда се десио винил.

Моје сакупљање плоча почело је доста случајно. Прву плочу сам купио да бих проверио да ли ми још увек и како ради грамофон, део наслеђене старе мини-линије, у оквиру које је постојао и део за аудио-касете и посебно озвучење. У свом кругу пријатеља имам неколико колекционара, које повезује не толико колико плоча имају, него разлог због којих их сакупљају: љубав према музици. Они су ми били и још увек су од велике помоћи приликом сакупљања плоча. Ред је и признати: већи су зналци него ја, по свим важним питањима овог хобија. Почео сам да скупљам плоче са жељом да набавим свега пар наслова који су мени важни, али се у то у међувремену умешала и жеља да чујем нешто ново, препоруке других, поклони и сл. Како сад ствари стоје, тражићу ускоро есеј о непослушаним плочама (није још дотле дошло, срећом) !

Иако страст према читању не јењава, музика ми је данас важнија него што је раније била. Чак сад више истражујем и слушам нове ствари него што сам то раније радио. Добар део дана проводим окружен музиком. У последње време ређе слушам музику са телефона путем слушалица, што је раније било доста често. Радио волим да слушам, најчешће када не знам шта ми се слуша или желим да чујем нешто ново, док читам или нешто радим. Ако је у питању извођач новијег датума, односно савремена музика, њу слушам путем стримовања, односно са интернета, како је и доступна. Слушање музике путем плоча ми је доста често, оне које су ми већ познате могу да слушам и док радим нешто, а оне које сам тек купио први пут увек слушам да тако кажем без неке друге пратеће радње, односно њих кад слушам то је једино што у том тренутку радим. Интернет користим као допуну за своју виниломанију ако желим да чујем неког извођача чију плочу немам у колекцији, како бих проценио да ли је вредан укључивања у то елитно друштво (sic!).

Плоче нуде посебно искуство слушања, које је по мени интимније и личније него што би mp3 или интернет икад могли да буду. Слушању плоча приступам као читању књига које има више поглавља (односно колико плоча односно тиме и албум има страна), што значи да волим да одслушам плочу до краја када је пустим и тиме заокружим причу. Разлику између слушања музике са плоча и путем неког сервиса или апликације почео сам да примећујем код извођача које сам слушао стално, односно пре сакупљања плоча и приметно је да је звук бољи са плоча него са mp3 формата. Односно другачији.

У време када су биле доминантни носач звука, музика се слушала другачије него данас. Тај један округли диск садржао је све стваралачке снаге аутора, који су у њега уградили свој таленат, музички, текстуални, маркетиншки, припомогнути наравно музичком индустријом и свиме што уз њу иде. Плоча се слушала данима, самостално или у друштву, уз разговоре о њој, размишљања, посебног доживљаја уз могућност да се као носач звука она оштети или истроши од слушања. Парадоксално је да данас када електронски музички запис може вечно да траје нема толико музике за вечност као што ју је било када је њен преносилац био тако подложан зубу времена. Као и ми.

Не знам како се запатила ова виниломанија, али ту смо где смо. Винил и ја. Од прве плоче до данас имам једну солидну колекцију, а стара мини-линија са грамофоном поклоњена је и замењена новим грамофоном. У плану је и боље озвучење, можда и додавање компакт-дискова и уређаја за њихово пуштање, другачије решење за простор где ће то све стајати…Pinterest се на моменте усија од претрага.

Зашто баш плоче? Не знам како бих одговорио на то. Има албума које када слушам подсете ме на период када сам их први пут слушао, односно неке догађаје, мисли и осећања. Слушајући музику, као да ослушкујем себе, упознајући се са њом, упознајем се и са собом. Неки зачарани круг. Као да је моје животно искуство постало веће и значајније од првобитне базе уметничког искуства, па настојим да се постигне равнотежа.

Сакупљањем плоча, али и књига и (у мањој мери) филмова као да желим да изразим свој став о животу, односно свом личном времену. Како сам га провео и шта мислим о њему.

За тренутак када будем морао да дам одговор на ова питања.

[1] “I have many experiences that are, I think, common to all who possess very many books (I now have around forty thousand volumes, between Milan and my other houses) and to all who consider a library not just a place to keep books one has already read but primarily a deposit for books to be read at some future date, when one feels the need to read them.“ https://medium.com/@suleymankoc/umberto-eco-on-unread-books-in-a-personal-library-d4d3d69d25eb