Темељи моје љубави према стрипу постављени су још давно, у детињству. Сазнање о свом првом стрипу неумитно је однело време, али свакако знам да су моји читалачки почеци везани за „Микијев забавник“, „Политикин забавник“ и ћирилицу.
У то доба, упркос томе што је телевизије било у скоро сваком дому, још увек се пуно читало. Поред књига, важно место имала је и дневна и недељна штампа, а свој садржај имали су и деца и млади. Од некадашњег издаваштва једне велике земље као што је то била СФРЈ, на недељном и месечном нивоу о стрипу се старала издавачка кућа „Политика“. Тако је среда била резервисана за „Микијев забавник“, посвећен Микију, Шиљи, Паји и осталим Дизнијевим јунацима, док је „Политикин забавник“ петком имао улогу дечијег прозора у свет, са обиљем текстова и садржаја, у коме је стрип имао своје важно место. Захваљујући њему, упознао сам се са Астериксом, Таличним Томом, Изногудом, Тинтином и многим другим јунацима француско-белгијске школе стрипа. Пошто су се сматрали садржајем за децу, они су били штампани на ћирилици и вероватно их због тога и дан-данас искључиво тако и прихватам, па њихова поновна издања ни не узимам ако нису на ћирилици.
Како сам сазревао, мењао ми се и укус, а у издаваштву се у том светлу касније појавила и „Стрипотека“ и други, доносећи нове стрипове, овога пута на латиници. Тај прелаз ми некако није сметао, с обзиром на другачије теме којима су се бавили у односу на већ утврђене основе.
Ко зна колико би ова сећања живела у мени успавана, да нисам дошао у посед стрипа „Мало стадо“ Михаила Ћурчића.
ПО ЖИТИЈИМА СВЕТИХ
Стрипови са верском тематиком нису нека новост, чак и на нашим просторима. Уколико поседујете Инстаграм профил, ја бих вам препоручио да посетите страницу „Жив стрип“, без које свакако не би било стрипа „Мало стадо“. Исправно би било рећи да је одатле све почело, међутим, чини ми се да је у за Михаиловом случају све почело доста раније.
Цртање је у Михаилов живот ушло природно и складно, преко стрипова из детињства. То је испрва био начин да се нечим разоноди и из њега није произашла професионална каријера, а живот га је одвео у неке друге воде. Када је почео чешће да посећује храм, дошло је до познанства са једним духовником, а тиме и са житијима светих. И тако се вратио цртању и стрипу.
Своје радове је, уз благослов, почео да објављује преко Инстаграма, а неки од њих су објављени и у иностранству. Из рада на „Живом стрипу“, настало је и девет прича, које је издавачка кућа „Ризница“ објавила заједно под називом „Мало стадо – стрипови по житијама светих“.
Премда се неке од прича у овој збирци могу наћи и на инстаграму, друге су ипак, из својих разлога, погодније за папир. Тако је Михаило успешно спојио дигиталну садашњицу стрип уметности, са некадашњом прошлости у папиру.
ЖИВ СТРИП
Слушајући један његов разговор на радију „Светигора“, схватио сам да смо се Михаило и ја упознали, иако се нисмо срели. Попут мене, и он се у стрип уметности прво дотакао истих извора, који су у њему пробудили љубав према стрипу и жељу за цртањем. Његова љубав према француско-белгијској школи стрипа провејава кроз скоро сваку таблу „Малог стада“. Због тога сам, са чисто ликовне стране, имао утисак да сам га некад већ читао, али сам се у томе брзо разуверио.
По драмским поставкама и приповедању, ови стрипови немају пуно везе са својим западним парњацима данас, што је нешто на шта се читалац лако навикава, имајући у виду да се „Мало стадо“ ослања на црквено предање, такво какво јесте. И у томе му пре свега помаже цртеж. Иако живих боја и складних линија, које сугеришу снагу и постојаност живота, цртеж се, од приче до приче, подчињава својим јунацима и њиховим делима. Прича из живота Светог Нектарија одише невиношћу детињства, док је прича о Светом Краљу Јовану Владимиру у потпуно другачијим тоновима, у складу са вековима који их деле и ономе што приповедају. Мале животне приче о трпљењу и подвизима у вољи монаха и пустињака стоје раме уз раме са великим историјским причама о страдању, борби против неправде и мучеништву на почетку утврђивања хришћанства као вере.
МАЛО СТАДО
Верска тематика ових стрипова је нешто што читаоце може привући или одбити од читања. Не улазећи у лична верска осећања, мислим да „Жив стрип“ и његов млађи брат „Мало стадо“ имају много тога да понуде и онима који нису верници, или се још увек траже, као и онима који само воле стрипове.
Читајући овај стрип, изнова се подсећамо да су стрпљење, устајање против неправде, смирење у искушењу и љубав према ближњем непролазне вредности, не само у хришћанству, већ и у животу у целини.
И да ћемо их, као такве, увек тражити.