На столу, испод лименке од пића и десно од лампе, стоји једна књига.

Десна рука пали светло, а лева користи прилику и узима књигу са стола.

Уз помоћ десне руке, која је придржава са доње стране, лева рука отвара књигу.

Листови који пролазе од корице до корице откривају не књигу, већ стрип. Једна од његових табли се у виду анимације указује пред очима гледаоца. Стасит младић, са ожиљком на лицу, окреће се према оку посматрача, а јато лептира или шишмиша прекривају му онда лице и настаје тама.

Бели пламичак затим исписује: „графички роман Мрак“.

ПРВЕНАЦ

„Мрак“ представља прво чедо младе издавачке куће „Hoya Books”, настало захваљујући  причи Дениса Мусајева и цртежу Јана Вернеса, њених оснивача.

Радња овог стрипа смештена је у једно мало село, на северозападу Балкана, почетком XIX века, у коме живи супружници Звонко и Драгана, са ћерком Зорком. Када Звонко при повратку са пута буде принуђен да заноћи у уклетој воденици, која представља дом једног вампира, то ће покренути читав ланац несрећних догађаја, са трагичним последицама по све њих.

Инспирацију за ово дело аутори су пронашли у обичајима и веровањима нашег народа, забележеним у делима Вука Караџића, Вука Врчевића, Сретена Петровића, Шпире Кулишића и других истраживача, као и у истраживањима народне медицине. Иако  окосницу овог стрипа представљају народна веровања у вампире, поред њих, присутне су и друге караконџуле, а за сваку од њих постоји мали водич, украшен илустрацијама гостујућих уметника, како би се читаоци упознали са њиховим значењима, моћима али и међусобним разликама.

Наша народна веровања и обичаји нису тако честа тема у домаћем стрипу, што заслужује све похвале.

БОЈЕ НА БАЛКАНУ

Очекивао сам да ће у изласку из штампе попримити облик јапанских манги, али сам се изненадио када сам је угледао у књижари у А4 формату, у повећем обиму и пуном колору. Боје су свакако оно што ћете прво приметити у овом стрипу. Северозападни Балкан ових аутора је сав у пролећу, у нараслој трави и густим шумама, и у целини узев, доста светао и шарен, више него што назив стрипа сугерише.

Иако не узима њихову форму, јапански стрипови су јако утицали на „Мрак“, пре свега у изгледу ликова и начину на који су постављени у појединим таблама. Чак ми се чини да је најприроднија форма овог дела ипак анимирани филм, а поједине табле делују као да су „замрзнуте“ и пресликане из неког анимеа. Ипак, волео бих више да се „Мрак“ ослањао на европске стрип узоре у овом погледу, као и да је више „стрип“, у свом кадрирању, односно приповедању, него анимирани филм. Надам се да ће се то у наредним стриповима ових аутора поправити.

ГУСТИ МРАК

Међутим, прави мрак овог стрипа долази из саме приче. Желећи да избегну клише приказа вампира као тужних и несхваћених племића, који доминира данашњом поп-културом, аутори су отишли до суштине овог мита, односно како је он осмишљен на овим просторима. Иако је њихов вампир Сава директан омаж најчувенијем српском вампиру Сави Савановићу, из пера Милована Глишића, у погледу приче понудили су нам нешто сасвим далеко од Брема Стокера, а по карактеру ближе делима Боре Станковића, уз наравно примесе фантастике.

Поред народних веровања, у причу су укључени и породични односи, сукоб генерација, еманципација жена и природа страха према натприродном. Народна веровања су узета као нешто што представља одраз друштвених и породичних односа, тако да се зло не може сагледати најјасније и не покаује своје право лице само ноћу. У њиховом стрипу, вампири, чуме и друге караконџуле постоје, али не морају бити страшније од зла које постоји у људском срцу. И у том погледу, у питању је пре деконструкција мита, него његово пуко приказивање.

Тужна судбина вампира Саве и других фантастичних бића у овом стрипу ипак је ближа модерној поп-култури, као нпр. каснијим епизодама „Хелбоја“, које их представљају као несрећна бића једног света који нестаје. Више бих волео да су своје узоре пронашли у домаћој књижевности. Приликом читања, немали број пута сам се присетио „Језаве“ Младена Милосављевића, који је успео да постигне то што су аутори замислили, не одузимајући митолошким бићима ништа од њихове страве, а која су често у његовим делима призвана управо злом у људским срцима.

Иако су ликови „Мрака“ уверљиви, поједини међу њима нису ипак били довољно разрађени, а сама прича им није дала превише простора. Деконструкција мита се ослања на нека општа места данашње поп-културе, што ће се некима свидети, а некима не, док би и историјски контекст времена и простора у којима се одвија прича могао бити више слојевит, уместо пуког „северозападног Балкана“.

ПРЕСУДА

У доба када су народна веровања и обичаји све заступљенији у српској књижевности, драго ми је што се појавио један стрип попут „Мрака“, који се такође ослања на нашу богату заоставштину. По приказаном труду и раду, чини ми се да се аутори у будућности неће зауставити на само једном оваквом пројекту.

Надам се да ће то покренути и друге ауторе у неком сличном креативном правцу.

Наша традиција то свакако заслужује.