Шта чини један добар стрип?

На првом месту, логично, мора бити цртеж. Ипак се стрип понајвише чита очима. Прича је свакако важна, али цртач је мора укротити, уклопити и пустити је да се размаше. И све то мора бити зачињено нечим особеним, јединственим, за тог аутора, у цртежу и причи.

Међутим, бити свеж и јединствен на овом пољу данас није нимало лако. Индустријска хиперпродукција није страна ни свету стрипа, зна се шта има добру прођу, а шта не, бар из угла продаје. Ту су и програми који се заснивају на вештачкој интелигенцији, олуја која већ увелико дрма све поре стваралаштва. У оваквој стихији, свако дело које изазива машту и покреће на размишљање, представља без изузетка – чудо.

Такви су стрипови који долазе из четкице, пера и маште Саше Јовановића.

СВЕТСКИ ПУТНИК

Саша Јовановић је рођен у Шибенику 1963. године, а одрастао у Сплиту. Средњу школу завршио је Нишу, а у Београду је студирао прво архитектуру, а затим примењене уметности. После три године на факултету уписао је академију „Rietveld“ у Амстердаму 1989. где је и дипломирао 1994. године. И нема чиме се није бавио. Био је перач судова у мексичком ресторану, ноћни портир у хотелу, бавио се израдом погребних урни, радио је као уметнички директор једне рекламне агенције, предавач уметности у проблематичним квартовима Амстердама за једну хуманитарну организацију… Преселивши се са супругом у Ријеку 2022. године додао је на списак занимања и рад у трафици!

У иностранству су му објављена два стрипа – „Зец“ и „Тркач 1“, који су се код нас појавили у издању „Бесне Кобиле“. Оба стрипа су део јединственог света и уметничке визије аутора и међусобно се допуњују, на начин који није лако представити, а да се не открију сви њихови приповедни токови.

ТРКАЧИ НА ДУГЕ СТАЗЕ

Радња „Зеца“ обухвата неколико прича из прошлости и далеке будућности, у којима се преплићу хорор, фантастика и научна фантастика. Тако један страшан злочин из 18. века има одјека у плутајућем граду језивих улица у далекој будућности, са громогласним дамарима кроз кичму целе васионе. Рад на овом стрипу трајао је у континуитету неколико деценија, током којих се дело усавршавало заједно са својим творцем. И по њему би у будућим хроникама требало да се зове цео серијал.

Заплет који искушава наше поимање простора и времена испричан је јединственим цртежом, који се обилато служи свим бојама. Игра светлости и мрака прожима све странице овог стрипа, са више него упечатљивим ликовима, који су у стању да изнесу причу космичких димензија. Стрип сам кренуо да читам ноћу, па су поједине фигуре, несумњиво инспирисане радовима Мајка Мињоле („Хелбој“) биле и више него кошмарне, какве и треба да буду. „Зец“ би могао да буде невероватан анимирани филм, чиме би се више очувала његов дух и оригиналност, док би његова екранизација била заиста велики изазов. Наравно, ови предлози остају у сенци његовог основног и најважнијег облика, а то је стрип.

Природно, овако нешто није могуће поновити, нарочито пар година касније. „Тркач 1“ је дирљива посвета граду Нишу, у коме се, у облику крими драме и фантастике, концепти постављени у „Зецу“ испољавају кроз богату историју овог града. Међутим, он ипак није досегао висине и домете свог старијег брата и остао је у његовој сенци.

ЗА ВЕЧНОСТ И ЈЕДАН ВЕК

Домаћи стрип богатији је за једног аутора великих способности и маште. Нема сумње да је томе допринело и његово богато животно искуство. Штета је што су његови радови до нас стигли из иностранства, мада је боље и то него да се нису појавили уопште. Тиме бисмо остали ускраћени за један јединствени уметнички израз, који, у доба када су све приче већ испричане, ипак доноси нешто ново.

„Зец“ је домаћи задатак за све у индустрији, корпоративно ангажоване и слободне уметнике који се баве стрипом.

Или га (само) воле.