У дворцу близу аустријско-немачке границе, Хенри Џонс Јуниор, међ’ народом познатији као Индијана Џонс, коначно проналази свога оца, стручњака за Свети грал, кога су заробили нацисти. Пошто је претходно био у Венецији, Инди објашњава оцу да је тамо открио да се грал налази у старом граду Александрети. „Александрета! Александрета, па наравно!“, узвикује одушевљени отац. „На путу ходочасника из Источног царства!“. Ова сцена из филма „Индијана Џонс и последњи крсташки поход“ (1989) представља једно од ретких спомињања (и то малтене кроз зубе!) Источног римског царства – Византије у западној популарној култури. Да стање ствари у нашој поп-култури не буде баш такво, постарао се стрип „Калокагарти“.

Почетак последње деценије 20. века на нашим просторима обележили су растакање некадашње СФРЈ, захухтали грађански рат и хиперинфлација. Иако нису стваорили погодно тле за бављење уметношћу, а камоли стрипом, ови догађаји „помогли“ су Ђорђу Милосављевићу и Милану Јовановићу да свој бег од стварности пронађу у писању и цртању. Тако је 1994. године светлост дана угледала прва, црно-бела епизода стрипа „Калокагарти“. Смештена у време владавине византијског цара Јустинијана I, она нам доноси причу о групи авантуриста којима је поверен посебан задатак „индустријске шпијунаже“: набавка, односно крађа драгоцене свилене бубе којом би се разбио монопол Кине у производњи свиле. Назив стрипа потиче од „kalokagathíā“, сложенице грчких речи „калос“ (доброта) и „агатос“ (лепота), што представља филозоско учење у чијој основи се налазе хармонија телесних, моралних и духовних врлина, „у извесном смислу православни еквивалент бушидо-кодекса јапанских самураја“, како су истакли сами аутори. Они су такође додали једно тврдо „р“ у наслову, на граници спајања та два појма. Након изласка прве епизоде, аутори су започели рад на наставку, али се томе испречила Милосављевићева каријера филсмког сценаристе и рад на филму „Точкови“ (1998). Међутим, за њихов стрип се неколико година касније заинтересовао „Политикин забавник“, који је на својим страницама у марту 2002. године у наставцима објавио његову прву епизоду, уз одређене измене. Тако је оригинална црно-бела епизода од 70 страна објављена у боји, на 48 страна, са сажетијим приповедањем и мањим бројем кадрова у односу на оригинал. Исте године у новембру објављена је и друга епизода овог стрипа, а нови пројекти у каријерама оба аутора поново су прекинули рад на новим епизодама. До повратка „на место злочина“ дошло је захваљујући француској издавачкој кући „Inukshuk Editions”, која је „Калкогарати“ у октобру 2019. године упознала са читаоцима у Француској. Успех у иностранству такође је помогао да се и наши читаоци поново упознају са њим, овога пута у издању „System Comics“-a, које укључује 2 епизоде објављене у „Политикином забавнику“, као и нов пролог и епилог.

„Калокагарти“ представља чудну зверку у нашем стрип издаваштву. Нова интегрална верзија, иако у боји, помало пати од мањка ширине и „ситног веза“ црно-беле верзије, премда је основна дух остао очуван. Ликови су добро разрађени и упечатљиви, а стрип више него успешно дочарава период Јустинијанове владавине и цивилизације Источног римског царства. У стрипу се нигде не помиње реч „Византија“, што не треба да чуди, јер је овај термин заправо настао у 16. веку, односно век након нестанка Источног римског царства са историјске позорнице. Иако сама прича није без мана, права је штета што се рад на стрипу одвијао у прекидима и што нажалост није завршен. Објављени епилог донео је утешни завршетак једне приче која је имала велике могућности, које су се могле наслутити из две објављене епизоде. Ако у неком будућем периоду ова прича не буде васкрснута у форми анимираног или играног филма или чак ТВ серије (за шта је можда најподеснији), надам се да ће „Калокагарти“ подстакнути неке нове ауторе да се заинтересују за ове историјске теме.

„Не разумем, нити могу да објасним, зашто је историја о којој је, на пример, тако страствено, углађено и узбудљиво писао Шарл Дил у ‘Византијским сликама’, остала углавном скривена од савременог стрипа, филма или телевизије“, написао је Ђорђе Милосављевић у предговору за ново издање овог стрипа.

Имајући у виду значај ове средњевековне државе за развој хришћанске културе и цивилизације, у свету, а посебно код нас, надам се да ће се то променити.

И да ће „kalokagathíā“ поново постати важна.