У Корпорополису влада једна велика, свемоћна корпорација, а људи у њему живе безбедно, колико је то могуће, с обзиром на опасности које им прете изван његових зидина. Озбиљност света у коме живе не измиче спознаји деце овог града, већ полако продире кроз њихов мали свет усмерен на нове играчке и дружења. Тако се упознајемо са неименованим дечаком, његовим одрастањем и суочавањем са великим истинима града у коме се он по сваку цену успиње на корпоративној лествици.

Све наше дистопије полако постају стварност. Да бисмо је уопште могли разумети, све више се окрећемо мрачним световима Хакслија, Орвела, Замјатина, „Матрикса“, „Гатаке“, „Терминатора“, „В као Вендете“. Књижевност, филм и стрип су на свој начин представили мрачну визију света који долази, или је можда већ међу нама. Такав је и стрип „Корпоративни пандемонијум“, Александра Золотића и Зорана Пеневског, у издању „Бесне кобиле“.

ОД ЦРТЕЖА ДО ПРИЗНАЊА

Све је почело са серијом илустрација Александра Золотића, које у тренутку када су угледале светлост дана нису биле одраз једне целовите приче, већ само њеног главног јунака. Сарадња са Зораном Пеневским довела је до стрипа који је угледао светлост дана 2014. године, којим је издавачка кућа „Бесна кобила“ покренула своју едицију „Џамбас“, посвећену домаћим радовима у деветој уметности. Критика је била практично једнодушна када је реч о овом делу, што је исте године крунисано наградом Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС) за стрип издање године у оквиру Међународног сајма књига. На почетку пандемије корона вируса, која је обележила десет година постојања ове издавачке куће, стрип је постао бесплатно доступан у електронском формату, заједно са још неким стриповима, у циљу одговорног понашања и останка код куће како би се спречило ширење вируса. [1]

ЖЕЉА ЗА ВИСИНАМА

Искуство које је стекао радећи илустрације за децу видљиве су при првом сусрету са овим стрипом. Золотић је успео да створи свет јединственог изгледа, који се чини детиње рањив, а опет тмуран и хладан. У њему има помало од Лондона Чарлса Дикенса, Орвеловог Великог брата, Метрополиса Фрица Ланга и стилизације научне фантастике и ескапизма стрипа између Првог и Другог светског рата. „Пандемонијум“ је такође и назив престонице пакла, у коме столује пали анђео Луцифер и његови потчињени у религиозном епу „Изгубљени рај“ Џона Милтона. Сви ови утицаји складно су се уклопили у визију аутора, коју је уредник „Бесне кобиле“ препознао угледавши је када је била у свом зачетку, у серији илустрација. Са оваквим цртежом и искусним приповедачем какав је Пеневски, није било простора за било шта друго осим да читаоци буду награђени једним сјајним стрипом.

МРАЧНИ СВЕТ ОКО НАС

Било би сјајно када би њихово ауторско чедо била пука дистопија, визија мрачне будућности која би се могла развити ако не водимо рачуна. Међутим, она је, као и свака дистопија, једно преувеличавање, како би се све истине једног дела нашег света могле јасније видети.

Има мрачнијих визија од ове коју су осмислили аутори. И дирљивијих, тежих судбина од ликова са којима су нас они упознали. Има и више горких истина и самоспознаја на које нас упућују друга дела. Али то овом стрипу ништа не смета да буде свој на своме.

Избегнувши замку да буде испразно левичарење и ламентирање о капитализму, стрип је осудио тоталитаризам у довољној мери у којој је историја то већ урадила, ни за редак више. У свету који не може без корпоративног маркетинга, па чак и за књиге и филмове који га критикују, овај стрип се не усредсређује на револуције и промене система, већ на искрену, људску причу. На оно што већ знамо, а то је да пут у пакао поплочан добрим намерама. Очигледне ствари вреди понављати.

Свет око нас је одраз нас самих и све велике истине сагледане су у модрим језерима наше душе. А све дистопије које знамо изграђене су управо на томе.

Због тога је овај стрип стар скоро десет година данас важан и незаобилазан.

ПАД

„Корпоративни пандемонијум“ је могао бити нешто дужи, али зато се чита готово у једном даху. Остало је простора за наставак, са неким новим причама у оквиру већ осмишљеног света, што је била и жеља аутора. Тешко је поверовати да је ово Золотићев први стрип и искрено се надам да ће нас обрадовати још неким. До тог дана, ово је сјајна подсетница за његов рад.

Али и подсетник нама да не постоји рај у паду.

[1] https://besnakobila.wordpress.com/2020/03/22/za-citanje-u-vreme-policijskog-casa/