Након завршетка плоче „Концерт код Хајдучке чесме“, Горан Бреговић одлази на редовно одслужење војног рока у Ниш. Свој боравак у овом граду није по добру упамтио. „Цео тај војни рок у Нишу ми је био несретан. И на крају и мајка ми је умрла. Онда је та плоча коју сам направио, од десет написаних песама девет сам бацио и само је остала та песма. („Пјесма мом млађем брату (из Ниша у прољеће ’78)”, са албума „Доживјети стоту“, прим. аут.) Превише је то био депресиван материјал да бих га објавио.“, рекао је Брега у разговору за београдски „Недељник“. Међутим, тај период био је од изузетног значаја за нишку групу „Mama rock“, која се пробила управо захваљујући њему.

Све је почело од групе „Викторија“, коју су основали браћа Зоран „Цига“ и Драгомир Стојановић и Бане и Мирко Николић, која 1974. године осваја прво место на Гитаријади у Зајечару. Три године касније, групи се прикључују нови бубњар Љубомир Мишић Шоми и гитариста Слободан Крнић и тако је настала група „Mama rock“. Исте године, на Гитаријади у Зајечару освајају прво место и снимају сингл плочу са песмом „Писмена вежба“ и обрадом народне песме „Врањанка“. Песму „Писмена вежба“ написали су заједно Зоран Стојановић и Божидар Миливојевић, који је углавном писао текстове за извођаче народне музике, а са којим ће и касније сарађивати. Наредне 1978. године групи се, из зајечарског састава „Исток“, придружује певач Зоран „Стока“ Стојковић, са којим снимају сингл плочу са две своје најпознатије песме „Наручићу мала буђење у 7“ и „Ева“, а у продукцији Горана Бреговића. Пословично љуто перо листа „Џубокс“ Петар Луковић је у оквиру своје рубрике „Синглови“ о њиховој сингл плочи рекао следеће: „Кад су били мали, Mama rock су желели да постану Бијело дугме. Кад су порасли, снимили су сингл. Служба 981 помогла им је да у наслов ставе слоган „Наручићу, мала, буђење у седам“, а Горан Бреговић (за време свог војниковања) да направи аранжман. Један део њихових жеља тако је испуњен. Велики, озбиљни, обучени у пиџаме (поздрав од Johnny–ja Fingers–a из Boomtown Rats–a), Mama rock звуче као Б. Дугме кад се не испава и кад их човек из кревета извуче у три ноћу. Само ми није јасно: зашто Mama rock нису пожелелели да звуче као Mama rock, кад су били мали? Шта су се ухватили Дугмета к’о пијани плота?“ Врхунац сарадње са Бреговићем обележен је наступом на концерту Бијелог дугмета„Rock spektakl 79”, на коме су у својству предгрупе заједно са њима између осталих наступиле и „YU група“, „Генерација 5“,„Прљаво казалиште“, „Аеродром“ и такође нишка „Галија“.

Група се 1980. године спремала да сними нови сингл, али уочи уласка у студио, преминуо је Јосип Броз Тито, па се снимање одлаже. Шест месеци касније, група успева да сними сингл са песмама „Живот мој“ и „Теби смета све“, који је објављен 1981. године, са новим певачем Драганом Николићем, пошто је Зоран Стојковић отишао на одслужење војног рока. Наредне године, остале чланове групе задесила је слична судбина, па група прекида са радом. Зоран Стојковић паузу у раду групе проводи радно и придружује се групи „Црна ружа“ и 1982. године освајају прво место на Гитаријади у Зајечару. Међутим, „Mama rock“ се поново окупља наредне године и почиње рад на издавању свог првог албума, у чему им је помогао ФК „Раднички из Ниша“, тачније снимање плоче у част јубилеја постојања овог клуба. „Људи испред Фудбалског клуба Раднички из Ниша уплатили су 60 сати у студију „Дуга маца“. Одрадимо тај албум. Остане 40 сати да се снима даље, ми утрчимо и снимимо наш албум. Опет је било мало проблематично због текстова, где су неки издавачи тражили да их коригујем. Када смо певали песму ‘Радим у фабрици метала…’ народ се око мене смејао“ – рекао је једном приликом Зоран Стојковић. Албум је објављен 1985. године од стране „Војводина концерта“, што је за један бенд из Ниша врло необично. На албуму се, поред „Еве“ која се ранија појавила као сингл, налази још седам нових песама. Група затим одлази на турнеју са Жељком Бебеком и Здравком Чолићем, током које наступају на великом броју концерата у иностранству. Међутим, у овом периоду Зоран Стојановић и Зоран Стојковић настављају њен рад у сарадњи са млађим музичарима. На почетку грађанског рата у СФРЈ, група се разилази, Стојановић постаје студијски музичар, а Стојковић фронтмен групе „Riff“.

„Mama rock“ се поново окупља 2000. године да би снимила мини-албум „Буђење“, са старим песмама и једном новом. Двадесет и пет година рада обележавају 2002. године и након тога снимају албум „The Best Of“ са старим песмама „Наручићу мала буђење у седам“ (сада као „Буђење“), „Ева“ и „Покрени ме“ и осам песама које су изводили на концертима, али их нису никад снимили. До планиране турнеје није никад дошло, јер се Зоран Стојановић разболео. Преминуо је 2012. године у 59. години живота. На концерту у његову част на прву годишњицу његове смрти између осталих присуствовали су и Горан Шепа Гале, певач групе „Кербер“ и Дејан Најдановић Најда, један од певача групе „Смак“.

Први сусрет са овом групом имао сам у средњој школи, посредством ЦД компилације издавачке куће „ПГП РТС“, на којој се уз мени тада познате саставе „Рибљу Чорбу“, „Атомско Склониште“, „Галију“, „Генерацију 5“ и друге, нашла и „Mama rock“, са песмом „Наручићу мала буђење у седам“. Касније сам на телевизији слушао интервју једног од чланова групе, који је тада сумирао њихов рад. Посредством интернета, успео сам коначно да се упознам са осталим њеним делима, која су расејана по Youtube-у. Допао ми се њихов опус, вероватно јер је без претензија, неоптерећујући, а опет животан, са печатом проживљеног. Албум „Покрени ме“ то посебно дочарава јер на њему нема ни трага од њихове жеље да постану „Бијело Дугме“. На њему доминирају теме из мушко-женских односа, у стилу онога што је у хард-року осамдесетих било популарно, на линији група „Ван Хејлен“ и „Бон Џови“, изведено на њима својствен начин. А то је опет, у складу са животом музичара који су се посветили концертима, као сигурним извором зараде са себе и своје породице. „Ева“ и „Пријатељица“ са ове плоче, као и „Реквијем“ са албума „The Best Of“ представљају по мени њихове најбоље песме, а кад се ту додају и „Радим у фабрици метала“, иако „засмејава народ“, рекло би се да им баладе најбоље леже.

Историја рок музике исписана је каријерама великог броја бендова, од којих су неки доживели велику славу, а неки нису. Сигурно је само да ништа не успева као успех. Ретки заиста живе рокенрол, а „Mama rock“ га на свој начин више живи него што је славна због њега. И то тако да је једина мистерија откуд јој такво име.