Готово да нема области људског постојања на које Други светски рат није оставио свој трајни печат. Његов утицај видљив је готово свуда: од научно-технолошких открића, преко политичких и економских односа до нових начина ратовања и оружја за масовно уништење, која се нажалост и даље усавршавају. Не мање важан је и његов утицај на културу, ако се узме у обзир велики број уметничких дела која су се бавила овим ратним сукобом, нарочито из домена фантастике. У те редове уписао се и стрип “Пројекат Венус”, комплетан ауторски рад (сценарио и цртеж) Бранка Тарабића, у издању „System Comics“-а.

Радња овог стрипа почиње пред крај Другог светског рата, када нацисти, на рубу пораза, долазе у посед несвакидашњег оружја које може одлучити исход рата. Тајни експеримент као поручен од самог ђавола готово одмах налази примену у ратним дејствима. Али то је само почетак. „Пројекат Венус“ у себи сажима најбоље од ТВ серија „Браћа по оружју“ (када би се бавили Источним фронтом), „Досије Икс“ и „Фринџ“, и верујте ми на реч, чита се у једном даху.

С обзиром на тему, поређење са стрипом „Хелбој“ Мајка Мињоле је неминовно, међутим, у питању је сасвим другачија звер. За разлику од Мињолиног чеда који је више окренут натприродном хорору, „Пројекат Венус“ је научно-фантатични трилер, са елементима хорора, који је више усмерен на авети Другог светског рата и њихове сене до данашњих дана. Жанровско одређење схватите сасвим условно, јер су наука и техника толико напредовале, да је врло могуће да све што је виђено у стрипу чучи негде у тајним постројењима у разним нацртима и плановима, са ознаком „Строго поверљиво“. Ако већ није увелико примењено у пракси.

Овај стрип у своја два објављена поглавља показује снагу заплета и што је најважније – расплета, која нажалост данас у модерној филмској, серијској и стрип продукцији толико недостаје. Поп-културна зб(и)рка “много хтели, много започели”, односно гробље прича са промашеним потенцијалом само расте и верујем да свако од нас има бар једну опасну романсу тог типа. На сву срећу, то овде уопште није случај.

Јасно је да је постојала нескривена амбиција и могућност за много већу причу, која се нажалост неочекивано завршила са „наставиће се“. Међутим, крајњи резултат је у рангу са најбољима из овог жанра. Штавише, да се којим случајем сутра појави још једна епизода, верујем да се пауза од осам година од изласка последњег поглавља не би ни осетила, односно да би се нашао начин да и она буде део приче. Простора за то свакако има. Као и инспирације у историји.

Уз добру причу и сјајан цртеж, „Пројекат Венус“ је прави ужитак за читаоце и озбиљан домаћи задатак за све ствараоце у жанру научне фантастике.

Надамо се да ће нас аутор обрадовати са још оваквих наслова.