Моје дружење са стрипом почело је са „Микијевим забавником“. Разноврсност у односу на Дизнијеву понуду донео је својим стриповима „Политикин забавник“, који сам испрва највише и куповао због тога, а потом га заволео због свих осталих ствари због којих га и данас воле све генерације од 7 до 107. Цртане серије о суперхеројима довеле су ме до “Екс алманаха”, који је у доба СФРЈ издавао ове стрипове, а чији су стари бројеви могли да се нађу, заједно са другим стриповима и књигама, на импровизованом секундарном тржишту на платоу код Филозофског факултета у Београду. Многе стрип-јунаке сам упознао током летњих распуста у Црној Гори, кроз стара и нова издања разних стрип ревија која су се могла купити на киосцима током летње сезоне. Тако сам постао љубитељ стрипа, a познавалац сам постао тек када сам открио “Стрипотеку”.

Први број “Стрипотеке” појавио се на киосцима почетком маја 1969. године, као посебно издање недељне ревије стрипа “Панорама”, па сходно томе и њен први назив – “Стрипотека Панорама”. Насупрот колажној концепцији „Панораме“, са по седам-осам различитих стрипова на једној табли (страни), идеја за покретање месечног издања потекла је од читалаца „Панораме“, који су у својим писмима најчешће тражили издања у којимa би се објављивале целовите епизоде појединих стрип јунака. Тако се у првом броју „Стрипотеке Панораме“ појавила цела епизода стрипа „Умпах Пах“, Гошинија и Удерза, који су касније постали креативна сила иза стрипова о Астериксу и Обеликсу.  У то време су листови који су објављивали стрипове у наставцима – као што су „Плави вјесник“, „Кекец“ и „Политикин забавник“ – упали у озбиљну кризу, у којој се нашла и „Панорама“ која ће две године касније престати са радом. Са друге стране, стрип ревије које су садржале целовите епизоде појединачних стрипова – као што су „Цртани романи“, „Никад робом“, „Златна серија“ и „Лунов магнус стрип“ – почињу да доминирају па се „Стрипотека“ сјајно уклопила у ове промењене услове на тржишту. У наредних неколико година, из назива је нестала „панорама“ па је тако „Стрипотека“ добила име и лого по којима је позната и данас, са поднасловом „Југословенска стрип-ревија“.

У првом периоду рада, кроз овај својеврсни водич „Ко је ко у светском стрипу“, „Стрипотека“ је читаоцима представила бројне стрип ликове, као што су: поменути Астерикс и Обеликс, затим Талични Том, Спиру, Гастон (Гаша шепртља), Поручник Блубери, Тарзан, Изногуд (као Харун ал Прашид), Рип Кирби, Модести Блејз, Флеш Гордон, Мандрак, Принц Валијант, Корто Малтезе, Валеријан (по коме је пре пар година Лук Бесон снимио филм), Астер Блисток, Југурта, Попај, Хогар, Породица Тарана… Од „Марвелових“ јунака ту су били Конан, Тор и Сребрни сурфер, а поред европског и америчког стрипа, објављени су и кинески стрипови. Места је било и за домаће ауторе, од којих су неки, као што су Бранислав Керац, Рајко Милошевић, Жељко Пахек и Игор Кордеј имали и врло успешну светску каријеру, а на страницама „Стрипотеке“ своје место нашао је и стрип „Балкан експрес“, по угледу на истоимени филм.  Поред стрипова, редакција се ангажовала и у музичким водама, промоцијом сингла „Ситније сестро ситније“ (heavy metal обрада „Ситније Циле ситније“ Лепе Брене и Слатког Греха) новосадске групе „Грива“, који је као поклон дељен свим читаоцима уз купљени број. Нажалост, због заоштрене политичке, друштвене и економске ситуације, 936. број „Стрипотеке“ који излази у јулу 1991. године представља последњи број ове стрип ревије у СФРЈ.

„Стрипотека“ ће се поново појавити на киосцима тек осам година касније, од броја 937, са препознатљивим логом и новим поднасловом „Ревија светских стрипова“. У оквиру ње, као и у посебним албумима које је издавао новосадски „Маркетпринт“, појавиће се неки нови и стари стрипови, као што су „Ларго Винч“, „Ратници са Акбара“, „XIII“, „Бернард Принс“, „Торњеви Боа Марија“, „Команчи“, „Торгал“, „Тугованка за изгубљеним пустарама“ и др. Од 2016. године „Стрипотеку“ је уређивала и издавала издавачка кућа „Darkwood“, па се на њеним страницама, поред осталих, нашао и „Бетмен“. Ипак, зубу времена и тржишта не може се одолевати дуго и од 1174. броја из маја 2019. године „Стрипотеке“ више нема на нашим киосцима.

Када сам тек почео да читам стрипове, приче о суперхеројима нису били доступне као данас. Осим кроз нека стара издања стрип ревија из СФРЈ или нека новија из Хрватске, стрипове са њима није било могуће набавити и читати редовно. Како бих надокнадио њихово одсуство, читао сам оне стрипове које сам могао да набавим, а велика промена на том плану десила се када сам открио „Стрипотеку“, у њеној другој фази излажења.. Чак сам се учланио у њихов Клуб читалаца, који је својим члановима, поред попуста на стрип албуме, делио и мале календаре, на бази стрипова које су тада издавали. Иако сам много стрип ликова заволео преко „Политикиног забавника“, са „Стрипотеком“ је дефинитивно почела прекретница у мојој дотадашњој љубави према стрипу и она је дуго била мој једини прозор у свет девете уметности.

Својом уређивачком политиком, она је читаоцима представљала стрипове који нипошто нису били пука дечија разбибрига, већ озбиљна уметничка дела. Многе стрипове сам први пут срео управо на њеним страницама и почео сам да их пратим и ван њих. Она је такође одговорна за мој читалачки и колекционарски укус када је о стрипу реч. Свега тога вероватно не би било да је суперхеројски стрип деведесетих у нашој земљи био популаран и доступан као данас. Парадокс је што је „Стрипотека“ престала да излази у време када су стрипови постали изузетно популарни, пре свега због суперхероја који су постали незаобилазни део модерне поп културе, захваљујући бројним филмовима и серијама холивудске индустрије. Симболично је да се то поклопило са појавом Бетмена на њеним странама, без обзира на квалитет тог стрипа. Нажалост, чињеница је да је једна црно-бела стрип ревија месечног типа у данашњим околностима, када је куповина стрипова нимало јефтин хоби, у коме се због тога тражи пун угођај (у фул колору), напросто превазиђена. Штета, јер ми је баш као таква пружила сате и сате уживања.

Данас када је опште прихваћено да сви знамо ко су Осветници, Спајдермен, Супермен, Бетмен и Чудесна жена, када је у тренду носити мајице са штитом Капетана Америке, маском Ајрон Мена или логом издавачке куће „Марвел“, када су ови стрип јунаци малтене незаобилазни део наше стварности, примат имају филмови о њима, а не њихови изворни предлошци – стрипови. Због тога ми није жао и нисам склон кукању како ме је на том пољу „оскудација“ из деведесетих година драстично оштетила. Штавише, скоро да сам јој захвалан. Упознала ме је са европским и светским стрипом, који увек има шта да каже, чије епизоде не излазе у сулудим тиражима и издањима која су понекад лишена било које сврхе, осим комерцијалне. Данас када су суперхероји свуда око нас, не само у биоскопима, већ на билбордима, школским торбама, на маскама за телефоне и др, када су стрипови о њима доступна, али у бити и даље роба, осећам се у својој љубави према стрипу скоро једнако усамљено као и када сам га „ловио“ по киосцима и мини-бувљацима.

Ипак, надам се да ће се у преокрету као са страница неког доброг стрипа, нека нова „Стрипотека“ вратити својим читаоцима.