У својој планинарској књижици досад нисам забележио боравак у планинама Црне Горе. Ради исправљања ове незавидне статистике, у помоћ ми је притекло Црно језеро на Дурмитору, удаљено неколико километара од планинског насеља Жабљак.
ДУРМИТОРСКА ОСМИЦА
Планина Дурмитор добила је име од келтских речи које значе „планина пуна воде“. Назив је јасан ако се узме у обзир да се на овој планини налази чак осамнаест језера. Црно језеро је највеће и најпознатије језеро Дурмитора, па је стога незаобилазно за све оне који први пут долазе на ову планину.
Ово језеро се заправо састоји од Великог и Малог језера, која су спојена малим воденим пролазом који се назива Осредак. Делови ове неправилне осмице своје звучне титуле добили су на основу своје површине. Ако би се са друге стране размотрила њихова запремина, због веће дубине Мало језеро би ту било несумњиви победник.
Међутим, природа је тако удесила да разлога за ривалство нема и захваљујући њиховом тимском раду, Црно језеро је пример онога што се у географији зове бифуркација. Ова појава се најчешће јавља код река и то када једна иста река шаље своју воду у два различита слива. Тако Велико језеро припада сливу реке Таре а Мало језеро сливу реке Пиве.
Иако је купање могуће, у шта су нас уверили понеки посетиоци језера, ми смо се ипак одлучили да искористимо пешачку стазу која је највећим делом покривена шумом и простире се око ових горских очију.
ГОРСКИ ПУТ
На први поглед делује да се брзо и лако може препешачити, али не дајте се заварати. Истина, стаза није тешко савладива у смислу физичке спреме потребне за њено прелажење, али на појединим местима је потребно уложити напор како би се савладао брдовит терен.
Шетња по Црном језеру, осим уживања у прекрасним пределима, омогућила нам је леп статистички преглед посетилаца Дурмитора током летњих месеци. Тако је могуће срести госте који су опремљени као за шетњу по тржном центру, као и оне под пуном планинарском опремом, који застајкују посматрајући кретање птица или другог животињског света. Родитељи са малом децом, спортисти и планинари, брачни и други парови, домаћи, гости из како се то данас каже региона, али и они из даљих предела, као и многи други могу се срести како уживају у природи.
И то са правом.
ЗАШТО ВОЛИМ ГЕОГРАФИЈУ
Током обиласка језера, радовао сам се свакој паузи коју смо имали, како бих могао да се навикнем на надморску висину. Планински ваздух опија и обично ми је потребно неко време како бих се у потпуности прилагодио, нарочито током летњих месеци. Вреле летње дане је много лакше поднети на већим надморским висинама, у бујној природи и другачијем ваздуху. И Црно језеро је као створено за то.
Тако сам и ја што је више могуће користио срећну околност да је неко од сапутника имао простирку за травнате и земљане површине. Током пауза, посматрао сам одразе крајолика у као стакло глаткој површини језера и облаке изнад, између грана дрвећа. Запитао сам се да ли је планински врх Међед ту изнад језера сасвим случајно или је задужен да бди над њим, као да га чува. Размишљао сам о воденим токовима, шта је све потребно да се створи и очува једно језеро, како заједно раде киша, планинске реке и потоци, читава једна мрежа вода које ми имитирамо нашом водоводном мрежом. Али у целини узев, највише сам размишљао како треба да проводим више времена у природи и зашто сам заволео планинарење.
Најпознатији драгуљ у дурмиторској круни вредан је сваког тренутка који се за њега може издвојити.
Као и Дурмитор.
