Петар II Петровић Његош познат је под многим именима и наименовањима: владика Раде, ловћенски тајновидац, најмудрија српска глава, највећи српски песник… Мудрост му је постала пословична, а слава остала да живи довијек.
Његошева дела – иако због његовог кратког живота, те многих обавеза и недаћа невеликог броја – снажно су утицала на потоње нараштаје, дајући им надахнуће за прегалништво, борбу за слободу, подсећајући их на подвиге предака. Његове речи постале су изрекама и крилатицама, свевремене и безвремене, употребљиве и у свакодневици, и у најторжественијим приликама.
Стога не чуди што су из његових стихова произишли позоришни комади, игрокази, стрипови, разни мултимедијални садржаји, као и музичка дела. Др Бранка Радовић у својој књизи “Његош и музика” указује на значај који је музика имала за његов живот и стваралаштво, а такође и како је велики песник послужио као надахнуће бројним композиторима. Овде ћемо управо говорити о његовом доприносу певаним песмама у народној музици.
По угледу на Његошеву (једину љубавну) песму настала је, по скромном мишљењу писца ових редова, једна од најлепших српских песама. То је, дакако, чувена Ноћ скупља вијека. Истоимена певана песма настала је 2011. године, испевао ју је Мирко Рондовић, донекле изменивши и прилагодивши стихове Његошеве песме, а музику је компоновао Илија Милатовић. Ево како у његовој варијанти изгледају прве две строфе:
Луна плава ведрим зраком
У прелести мирној тече
Испод поља звјезданије’
У прољећно красно вече.
Ено иде дивна вила,
Лаким летом мени лети,
Завид’те ми, бесмртници,
На тренутак овај свети.
Горски вијенац, најпознатије Његошево дело, такође је послужило као надахнуће за стварање песама. Чувени стих Ћуд је женска смијешна работа појављује се као назив чак две различите песме. Прва од њих, далеко мање позната, изашла је 1986. године у извођењу Бранке Соврлић, а у издању ПГП РТС. Не одвећ успешан спој мушког певања уз гусле, почетне фазе турбо-фолка, осредњег текста и неупечатљивог гласа резултирао је и слабом распрострањеношћу.
Друга, далеко познатија песма, у стилу класичне народњачке „двојке“, има две верзије. Прву верзију снимио је Недељко Билкић 1984. године, такође код ПГП РТС-а.
Другу, с нешто другачијим текстом, снимила је Снежана Ђуришић 1998. године, овај пут за ЗАМ продукцију.
Разлике у тексту су следеће:
Недељко Билкић:
Младо момче на обали стоји,
Болу моме, вели, нема лијека,
Одњела је, пријатељи моји,
Драгу моју проклетница ријека.
Ћуд је женска смијешна работа,
Рекла давно једна мудра глава,
Не куни је, била би грјехота,
Ал’ јој вјеруј само када спава.
Твоја драга, пријатељу млади,
Тврде вјере попут лањске росе,
Побјегла је, шта ту да се ради,
Са јараном сребрнасте косе.
Док ти патиш, она своје тјера,
Жар љубави највеће јој благо.
Стотину ће промјенути вјера
Да учини што јој срцу драго.
Снежана Ђуришић:
Младо момче на обали стоји,
Болу моме, вели, нема лијека,
Одњела је, пријатељи моји,
Драгу моју невјерница ријека.
Ћуд је женска смијешна работа,
Рече давно Његошева глава,
Не куни је, била би грјехота,
Ал’ јој вјеруј само када спава.
Твоја драга, пријатељу млади,
Тврде вјере попут лањске росе,
Побјегла је, шта ту да се ради,
С једним момком сребрнасте косе.
Док ти патиш, она своје тјера,
Жар љубави једино јој благо.
Стотину ће промјенити вјера
Да учини што јој срцу драго.
Исти стих, делимично измењен, провлачи се и кроз рефрен песме Салема Сихирлића из 1988. под називом Женска ћуд, а у издању Југодиска. Рефрен овог народњака гласи: Што баш ја такав да се родим,/ целог живота борбу да водим,/ дајем јој себе и део живота,/ женска је ћуд чудна работа.
Још једно од остварења са стиховима из Горскога вијенца јесте песма у свечаном тону Оливере Катарине Племе моје. Управо тим стихом – 37. по нумерацији стихова [1]– и почиње први, спорији део песме: Племе моје сном мртвијем спава,/ Суза моја нема родитеља…(У оригиналу је присвојна заменица испред именице: Моје племе…), и завршава се закључно с 44. стихом. Затим следе 75. и 76. стих – Куда ћете с клетвом прађедовском?/ Су чим ћете изаћ’ пред Милоша, и након тога ритам се убрзава. Песма се наставља добро познатим одговором владике Данила, и то 1133. стихом: Тврд је орах воћка чудновата, затим следе наредна три стиха. Рефрен овог дела песме представља благо измењене стихове 1874–1877: Соко неће поља од прашине, / Соко мрзи жабу из лужине… (у оригиналу глагол неће је у другом стиху, а мрзи у првом). Последња строфа користи стихове 528–530: Не бојим се од вражјега кота,/ Нека га је ка̄ на гори листа,/ но се бојим од зла домаћега.
Културно-образовни канал Чеговић ТВ у сарадњи с хором Светосавник сачинили су песму (за коју постоји и спот) под називом Огледало српско. У песми су дати поједини делови песама из Његошеве преписке, као и ауторски стихови.
Наиме, први део представља добро познату Његошеву посвету ужичком епископу Никифору из 1833. године (о Ђурђевудне, како пише тамо):
Име ми је вјерољуб,
презиме ми родољуб.
Црну Гору, родну груду
камен паше одасвуда.
Српски пишем и зборим
сваком громко говорим:
народности ми србинска,
ум и душа славјанска.
Уз двостих из Горскога вијенца (већ горе наведени стихови 1133–1134) даље се настављају стихови из писма В. С. Караџићу од 16. новембра 1834. године (у 5. стиху у оригиналу уместо српству стоји сваком):
Збогом остај, збиљски Србе,
храни српства душом грбе,
буди свагда оне ћуди
да ти српством дишу груди
па ћеш српству мио бити,
душом ћу те ја љубити.
Још један плод сарадње Чеговић ТВ и овај пут Изворне групе Пече јесте песма под називом Горски вијенац. Текст ове песме чине стихови из Горског вијенца које изговара Коло, а управо: Бог се драги на Србе разљути… и даље (198–202, те 207–209, 211–214, и напослетку 253–255). Као и за претходну песму, и за ову је урађен спот.
На крају ћемо споменути песму (са спотом) која је настала из пера ђакона Ивана Црногорчевића, а глас јој је дала његова супруга Даница Црногорчевић. Ради се о песми Ође ме копајте, сачињеној 2022. године о педесетогодишњици рушења Ловћенске капеле. Сам назив песме укратко представља последњу жељу Петра II да буде сахрањен на врху Ловћена: „…кад умрем копајте ме на Ловћен код нове цркве.“ Већ педесет година владикина последња жеља стоји неиспуњена, а наше је да стремимо да је поново испунимо.
Не сумњамо да ће стихови нашега владике Његоша и надаље надахњивати музичке прегаоце на стварање нових бисера српске музике.
[1] Стихови “Горског вијенца” по нумерацији могу се пратити преко:
http://www.savezguslarasrbije.org.rs/download/pesme/gorski%20vijenac/GORSKI%20VIJENAC%201-2044%20STIHOVA.pdf