Било је то пре скоро десет година.

У штампаним и електронским медијима, у почетку стидљиво, а затим све више и више почеле су да се појављују вести о предстојећем смаку света. Мајански календар сачињен од 13 бактуна (циклуса од 144.000 дана) децембра 2012. године долази до свог краја а са њим и постојање наше планете и свих нас. Вест се ширила и развијала па убрзо сазнајемо и о местима широм планете где је могуће спасити се – од индијског града Варанасија, преко малог града Цистернино на југу Италије па све до мајанских рушевина Чичен Ице.

Како ни у чему не заостајемо за остатком света, и ми смо у понуди имали једно свето место које ће надживети предстојећи смак. Планина Ртањ одвајкада позната по својој мистичној енергији и необјашњивим појавама, тог дана понудиће својим посетиоцима заштиту – пирамида која се налази испод планине, а коју су изградили ванземаљци пре више хиљада година, створиће у тренутку апокалипсе заштитно поље око планине и спасити све присутне.

Како се „Дан Д“ приближавао медији су извештавали о огромном броју иностраних и домаћих туриста на Ртњу, пребукираним смештајним капацитетима, повећаним ценама лежаја. Горској служби спасавања која дежура на овом подручју стигло је појачање због најављеног броја посетилаца. Неки су се смејали свему што се дешава, а неки су се помно припремали.

Када је дан дошао, у подножју планине могле су се пронаћи три групе посетилаца: локални трговци са свежом понудом ртањског чаја, меда и ракије. Затим све новинске екипе регионалних и локалних телевизија, и посетиоци „научног скупа“ , који се стицајем околности одржавао баш тог дана због галактичког поравнања планета. Туриста међутим нигде.

21. децембар 2012. године изгледао је овако…