Морам да признам – о џезу не знам готово ништа.

Радови познатих џез музичара као што су Мајлс Дејвис и Чарли Паркер су ме у потпуности заобишли. Могу једино да се похвалим да сам једно време слушао Терија Калијера, родом из Чикага, који је славу стекао у соулу, фолку и џезу. Ако се то рачуна.

О познавању домаћег џеза боље да и не говорим.

Када сам од пријатеља чуо да је мала издавачка кућа „Bluzika records“ крајем октобра објавила свој први чистокрвни џез албум „The Sound of Night“ квартета Ђорђа Кујунџића, а потом такође најавила и промоцију овог издања, то сам схватио као знак да је дошло време да проширим своја знања када је о овом музичком жанру реч.

БЛУЗ, ПИВО И ЈОШ ПОНЕШТО

„Блузика рекордс“ основана је 2023. године као природни наставак делатности клуба „Блуз и пиво“, који постоји од 2016. године у оквиру клупског простора у Цетињској улици у Београду. Ко је бар једном имао прилику да посети овај простор, јасна му је љубав његових настојника према блузу, џезу, фанку и соулу.

Издавачка кућа има за циљ да, како кажу, гради мостове између истинских љубитеља квалитетне музике и извођача чија магија осваја сцене. У то име, под њиховим окриљем је објављен live албум групе ,,Fred Wesley & The New JBs“, снимљен у „Блуз и пиву“ током њиховог наступа у јулу 2023. године. За своје друго издање одабрали су албум домаће блуз групе „Loup-Garou“ под називом „Reflections“, у званичној дискографији групе њихов други албум.

„The Sound of Night“ је званично први џез албум ове младе издавачке куће, доступан за слушање на свим водећим стриминг сервисима.

САВ ТАЈ ЏЕЗ

Велика предност заната рок музичара лежи у његовој врло једноставној формули, која се у грубој варијанти своди на заразне ритмове и рифове, брзо усвајање и певљивост песама. Наравно, ова генерализација је груба, као и све друге, и служи само за илустровање онога што нам је као слушаоцима приредила популарна музика протеклих деценија, док је рокенрол био њена главна узданица.

Ствари сасвим другачије стоје са џезом.

Као неко ко је годинама у највећој мери слушао рок музику, o џезу сам имао доста предубеђења. Увек ми је деловао јако озбиљно, као нешто што тешко могу да разумем, што је резервисано само за музичке сладокусце. Фама која окружује џез у мом поимању ствари слична је оној која важи за класичну музику: као да мораш бити остварени виртуоз на виолини или клавиру да би могао да разумеш ту врсту музике. То је вероватно и утицало на мене да се не упуштам у џез све ове године.

Какву штету човек може себи да направи ако с времена на време не изађе из онога што му је познато, да искуси нешто ново!

Нисам сасвим био у криву: џез је озбиљна музика, пре свега за оне који га стварају, али и за оне који га слушају. Не можете му се сасвим препустити на слушалицама у градском превозу или на послу, док нешто радите. Али када решите да га пажљиво и предано слушате, разумећете шта има да каже.

„The Sound of Night“ је албум који ће вас у то уверити.

ЗВУК НОЋИ

Као што му само име каже, он је инспирисан тим тајанствененим временом између сумрака и свитања. Тешко је замислити музичко дело које се бави овим делом дана, а да у себи не садржи – саксофон.

Од почетка овог албума, овај инструмент задаје основни темпо свим осталим. Он је велика и јака река која све своје притоке сигурно вуче даље, у њему знаном правцу. Кроз својих осам композиција, на њему је представљено све оно што се под ноћи подразумева: игра, плес, самоћа, заводљивост, интрига… Све оно што се дешава између повечерја до тик пред свануће, где нас овај албум оставља. Пред неумитним – праскозорјем.

У први мах деловало ми је као да су све боје ноћи дочаране лагано и без муке, али са сваким новим слушањем откривао сам колико умећа, прецизности и енергије је уложено у овај албум. Мајсторство Ђорђа Кујунџића на саксофону свесрдно је обојило звук овог албума, који ипак не би био то што јесте да није било великог труда осталих музичара: Душана Петровића на гитари, Николе Бановића на бубњевима и Милана Николића на контрабасу.

Своје умеће они су 6. новембра показали и уживо, на концертној промоцији свог албума.

НА СЦЕНИ

„The Sound of Night“ се након своје дигиталне премијере коначно огласио како му и доликује, уживо под окриљем ноћи у испуњеном клубу „Блуз и пиво“. Ђорђе Кујунџић на саксофону, Душан Петровић на гитари, Никола Бановић на бубњевима и Ана Марија Илић на контрабасу (уместо Милана Николића) показали су да се овај албум, као и џез уопште, мора свирати уживо.

Далеко од обичног понављања онога што је већ снимљено, њихов наступ је осликао важност музике као уметности размене енергија кроз инструменте. Дигитално доступан снимљени материјал представљен је у донекле измењеном руху, али је то и даље њихових руку дело, једно и јединствено.

Ови талентовани музичари су пред расположеном публиком још једном показали да за разумевање и уживање у музици није довољно слушати је (само) у удобности своје куће.

Музика је само онда права, када имате прилику да је чујете – уживо.

На свом путу ка откривању џеза сматрам да је ова лекција најважнија.

А ње не би било без тог чаробног звука ноћи.