„Је л ти то прерано?“, упитао ме је мој водич. „Вероватно си навикао да устајеш у то доба, с обзиром да си ишао на планинарење“. „Ма, нема проблема, устаћу“, одговорио сам, помирен са судбином. Водич је уз осмех приметио моју одлучност. „Ок. Покупићу те онда у пола 6 изјутра. Видимо се.“ Тако смо сутрадан, у недељу, пре првог јутарњег светла, кренули на земунски бувљак.

Направили смо малу, али неопходну паузу за кафу успут, што је допринело да на лице места стигнемо нешто касније него што смо планирали. Али је „пијаца“ већ увелико почела са радом. До земунског бувљака може се стићи колима, до угла Првомајске и Пазовачког пута, где се такође налази и станица аутобуса на линији 15 и 78, која се зове Првомајска. Одатле је потребно кренути пешке низ улицу Пазовачки пут, а затим скренути десно у улицу Шајкашка, како би се стигло до оградом омеђеног простора на коме се званично налази земунски бувљак. Сви продавци, са својим тезгама у виду крпа или ћебета на тротоару, које ћете сигурно срести на путу до ограђеног дела бувљака и око њега, представљају његов незванични део. Уједно, то је и разлог зашто у ову авантуру морате кренути у недељу пре свитања, јер комунална полиција растерује све продавце који имају „тезге“ мимо ограђеног дела. Рани јутарњи часови су зато идеално време да се прегледа роба коју и они имају да понуде, а у часу када смо стигли, батеријске лампе старог кова и нове са мобилних телефона су већ увелико севале у рукама малобројних, али знатижељних купаца.

„Раније је било више ових продаваца“, приметио је мој водич па смо се упутили ка ограђеном делу бувљака. Ту је понуда робе била најблаже речено разноврсна: бела техника, кућни апарати, музички уређаји, мобилни телефони, грамофонске плоче, видео и аудио касете, ДВД, књиге, намештај, теписи, уметничке слике, играчке, алати, намирнице, па чак и отворена кесица пармезана коме је истекао рок! Све ово сложено је на крпама и ћебадима, збијеним у неправилним редовима по ограђеном простору, у који често улазе комбији и аута, газећи понекад услед непажње нечију робу. Цео простор пожељно је обићи неколико пута, због долазака нових продаваца и допуне залиха код оних који су већ ту.

Колекционарска страст је вероватно један од најважнијих мотива за долазак на земунски бувљак. Тако су мени најинтересантније биле књиге и грамофонске плоче. По тематици, чини ми се да је највише било књига које се баве Народнослободилачком борбом, али наишао сам и на стручне књиге из разних области, од економије до архитектуре, енциклопедије и наравно – белетристику. Иако ме је један од продаваца љубазно обавестио, „Закаснио си бато, шта сам тога имао прошле недеље“, наишао сам на прилично добар избор грамофонских плоча, од класике до народњака. Наравно, неопходно је сваку од њих проверити какве су, пре закључивања куповине.

Тиме долазимо до најважнијег дела одласка на бувљак – а то је цењкање! Ако немате у себи колекционарску страст, препоручујем да на бувљак дођете како бисте развили своје преговарачке способности. Не смете одати продавцу колико сте заиста заинтересовани за неки предмет или колико сте спремни да издвојите за њега, јер чим питате за његову цену, одали сте се да вам није сасвим свеједно. Нема сигурне тактике осим да се наоружате покерашком фацом и будете спремни да изађете из преговора као да немате шта да изгубите. Пре једног „може“ добићете сигурно неколико хладних „не“, као да сте неваспитани што вам је смањење цене уопште пало напамет. Иако није у питању роба велике вредности, искуство које стекнете је ипак непроцењиво, а чак иако не дође до куповине, разговори са продавцима су нешто заиста посебно.

„Колико су вам наочаре за сунце?“, упитао је мој водич једног продавца.
„10 евра.“
„Евра?!“
„Да. Лупим ја тако па ако останем жив…“
„Па јесу ли то неке брендиране наочаре?“
„Не знам ти ја то. Једино ако ти знаш.“
„Хахаха па баш сад гледам….“
„Значи ни ти не знаш.“

Ако имате времена, посетите земунски бувљак. Уз минимална очекивања. Поред среће, редовно посећивање бувљака је кључ добре куповине, јер се понуда мења. Тешко да ћете увек наћи нешто без чега не можете да живите, а ако наиђете на нешто интересантно, поштујте правила игре – и цењкајте се.

И поштујте савете струке – након посете, обавезно добро оперите руке!