У последње време више се бавим скупљањем ЦД-ова него плоча.

Куповином диска волим да подржим музичаре које сам претходно преслушао на неком од популарних музичких сервиса, али често се дешава да купим ЦД неких извођача без претходног упознавања са њиховим радом.

Такав је случај био са Небојшом Мастиловићем.

У ПОЧЕТКУ БЕШЕ ПИРГ

Његов музички пут почео је са световном музиком. У тинејџерским данима био је члан неколико састава, али те своје почетке у музици данас сматра доста наивним. Поред музике, и љубав према кошарци обележила је овај период његовог живота. Половином деведесетих, након изласка из војске, одлучује се да прими свету тајну крштења. Дипломирао је на Православном богословском факултету у Београду. И тако ваистину почиње његов музички пут.

Прво је био део певнице цркве Светог Александра Невског у Београду, под старешинством оца Љубе Петровића. Близак додир са духовном музиком окренуо га је од световних састава, којима се више није враћао. Из појања и дружења у овој заједници, настало је и његово познанство са оцем Арсенијем Арсенијевићем, будућим старешином Вазнесењске цркве у Београду, са којим оснива састав духовне музике „Пирг“. Заједно су објавили албуме „Земља Светог Симеона“ (2002) и „Не од овог света“ (2006), на којима су им гостовали супруга оца Арсенија Јелисавета и Александар Сарачевић. Са групом су такође наступали и по свету, а посебно место у њиховим срцима заузели су наступи у Француској и Белорусији.

САМОСТАЛНО

У једном тренутку, Небојша је пожелео да о неким темама из песама групе „Пирг“ проговори мимо оквира духовне музике. Као да се нешто од световног музичког израза вратило, али не превише. Тако је настао албум „Сјајне српске звезде“ (2013), којим је покушао да се приближи људима којима црквени живот није толико близак, али који цркву опет сматра  делом свог духовног, српског бића. Садржина албума, као и његова форма у виду омота, истичу историјска кретања нашег народа и његов идентитет, од Светог Симеона и Светога Саве до модерног доба. У његовом снимању учествовала је нова екипа музичара, са Небојшом као главним вокалом и на гитари, док су им свештеник Арсеније и његова супруга Јелисавета пружили подршку као пратећи вокали.

У сличном духу настао је и албум „Песме Харалампију“ (2020), чије сам песме преслушао на Небојшином Јутјуб каналу. Овај албум у свом називу крије омаж делу „Писма Харалампију“ Доситеја Обрадовића, са циљем да кроз игру речи укаже на потребу за пресабирањем наших основних вредности као народа. На њему се нашла и песма „Гуливер“, која је претходне 2019. године снимљена и посвећена Владици Николају. Међутим, како је емитована у време прогона епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија и свештеника ове епархије, током борбе за светиње и литије у Црној Гори, често се наводи да је и њима посвећена. Сам текст песме упућује на величину у врлини, упркос околностима, па је јасно како се могло помислити да је посвећена тадашњим искушењима свештенства у епархији будимљанско-никшићкој.

У сврху промоције овог албума, у јуну 2022. године у Центру за културу „Влада Дивљан“ одржан је концерт под називом „Песме Харалампију LIVE“, на коме су изведене и песме са албума групе „Пирг“ и „Сјајне српске звезде“. Да овај концерт није забележен и објављен као музички албум прошле године, ко зна колико дуго би ми стваралаштво Небојше Мастиловића остало непознато.

ПЕСМЕ ХАРАЛАМПИЈУ

Загонетни назив овог албума, као и фотографија на омоту, која подсећа на познате акустичне извођаче наше и светске музичке сцене, привукла ме је овом издању. Притом је посебно интересантно било што је у питању концертни албум, из ни мање ни више центра за културу „Влада Дивљан“. За мене није уобичајено да се са нечијим музичким радом упознајем преко албума снимљених уживо, али се у овом случају то показало као сјајан потез.

Заједно са овим албумом требало је да се појави и збирка песама „Одјек унутрашње акустике“, на којој би се нашли стихови које је Небојша Мастиловић написао током свог музичког рада. „Унутрашња акустика“ је иначе назив емисије коју је водио на радију Слово Љубве и у којој су гостовали извођачи духовне музике. Међутим, ова збирка песама се појавила тек касније, тако да њена основна мисија није била сасвим испуњена. Но, њено појављивање није кључно за разумевање овог музичког дела.

На концерту, односно пратећем албуму који ми је указао на њихово стваралаштво, поставка музичара готово је идентична оној која је снимила „Песме Харалампију“ 2020. године. Небојша Мастиловић је поново водећи глас и свира ритам гитару, Владимир Антић наступио је на соло и ритам гитари, Павле Петровић свирао је бас, Тамара Живковић виолину, Андреја Крстић удараљке, а Небојша Брдарић фрулу.

Чини ми се да се снага онога што су хтели да кажу најбоље показала у овом албуму снимљеном уживо. Њихово умеће на инструментима, комбинација етно, духовне и световне музике коју су произвели, као и реакције публике, допринеле су да све отпеване песме звуче искрено и живо, а њихова мисија са студијског албума јасна и важна. Песме које су се нашле на овом албуму говоре о човековим духовним стањима, његовом односу према Богу, искушењима која погађају наше постојање и идентитет као народа. Музички израз који су пронашли одговара темама којима се баве на овом албуму. Иако се отишло неколико корака даље од духовне ка световној музици, ни по чему се за овај албум не би могло рећи да припада популарној музици.

Његова највећа вредност је што је овако важне теме успео да приближи слушаоцима у форми која им је позната, а у којој нису изгубили ништа од порука које су им важне.

А то није нимало лако.

ОДЈЕК

Надам се да на нови албум, који је увелико у припреми, нећемо још дуго морати да чекамо. До тада, препоручујем „Песме Харалампију УЖИВО“, као увод у музички и поетски рад Небојше Мастиловића и групе „Пирг“, као и свима који су често замишљени над свим нашим животима.

Поред оног народног, саборног преиспитивања, на који нас овај албум упућује, ту је такође и лично, духовно преиспитивање, која се једно од другог не могу одвојити.

Нити је добро да се у било ком времену ова сагледавања мимоиђу.