За стрип „Му“ Саре и Ане Живковић први пут сам чуо непосредно након што је изашао у папирном издању 2024. године. Међутим, морао сам да сачекам да своју причу доведу до краја онако како су је и замислиле, да бих писао више о томе.

Две године након изласка првог, појавио се и други стрип-албум „Ум“, оба у издању „Систем Комикса“, те су се стекли сви услови за редове који следе.

SHIDOOSHA ART

Када сам се први пут упознао са овим стриповима, погрешно сам претпоставио да су они први излет сестара Живковић у девету уметност. Истина је да под уметничким називом Shidoosha Art већ неколико година успешно броде кроз свет стрипа и илустрације.

Дуга рука јапанске меке моћи остварила је утицај на њих у најранијем добу. Прво су им пажњу привукле јапанске анимиране серије (аниме): „Змајева кугла“, “Yu-gi-oh“, „Дигимони“, „Наруто“… Како су одрастале, други велики утицај на њих извршио је, неочекивано, с обзиром на претходно – серијал „Господар прстенова“. Уз њега, одређени утицај остварили су и епски и историјски филмови, па је тако први стрип који су направиле био „Вукрод“ смештен у свет словенске митологије.

Утицај културе Јапана ипак је оставио већи траг, па су сестре започеле студије јапанског језика на Филолошком факултету у Београду. Заједно са њима, решиле су да прошире своје знање о техникама цртања, писању сценарија, кадрирању и свему ономе што чини девету уметност оним што јесте, па су се уписале у школу стрипа „Ђорђе Лобачев“, коју води професор Владимир Весовић. Мало је рећи да је школовање било врло успешно.

Њихови радови објављивани су у оквиру изложбе ове школе у Дечјем културном центру, као и у оквиру Балканске смотре младих стрип аутора у Лесковцу, коју води Марко Стојановић. На стрип фестивалу у Ваљеву 2018. године њихов кратки стрип „Надомак циља“ добио је награду за очување традиције, а 2020. године, уз одређене измене, укључен је у стрип едицију о Првом светском рату „На линији фронта“ издавача „Систем комикс“. Од ове издавачке куће су 2019. године добили спонзорску награду на Салону стрипа у Београду за своје дело „Леванија: Апокалипса“. Исте године радиле су илустрације и сториборд табле за тзв. фан филм из света „Ратова звезда“ редитеља Стевана Филиповића „The Breaking Point“, који је добио посебну награду жирија на фестивалу филма фантастике у Ментону, у Француској. Тај успех их није омео да на стрип фестивалу у Велесу 2020. године њихов стрип „Напад“ добије другу награду. Биле су званични гости Комик кона у Крагујевцу 2021. и 2022. године, а у јуну исте године у Убу су имале прву самосталну изложбу стрипа и илустрације под називом „SOMNIUM“, на којем излажу своје стрипове „Леванија“ и „Му“.

Уз све ове активности, стигле су да заврше и основне и мастер студије јапанског језика на Филолошком факултету у Београду.

Капа доле, моје даме!

МУ

Стрип „Му“ се први пут појавио 2022. године у веб-магазину „Helly Cherry“ посвећеном алтернативној и поп култури, где је излазио у наставцима, док се није појавио у папирној форми 2024. године. Слично се поновило и са наставком „Ум“, с тим да се на његово целовито издање ипак морало сачекати да се појави у папирној форми ове године. Надахнуте овим делима, појавиле су се и две музичке нумере, у извођењу групе Хидроген. Да не би било забуне, у наставку текста за ове стрипове користићу назив прва и друга епизода, док ће цео серијал бити ословљаван са „Му“.

Радња стрипа постављена је већ на насловној страни прве епизоде, кроз питање: за колико бисте продали сопствена сећања? У блиској будућности, у свету налик нашем, Завод за откуп меморијског садржаја (З.О.М.С.) нуди својим клијентима надасве јединствену услугу: откуп лепих сећања. Свако ко то жели може своје лепо сећање да замени за новац, а што је сећање драгоценије, већа је и новчана надокнада за њега. Делатност овог завода неповратно ће променити животе дечака Лазара и младог доктора Михаила (Мише), који решавају да стану на пут његовим оснивачима, успут откривајући многе тајне.

Утицај јапанских манги на овај стрип видљив је на први поглед. Сам назив стрипа на јапанском језику односи се на „ништа“ или „празнину“, док у традицији зен будизма означава стање у коме апсолутно никакве ствари или феномени не постоје, чисто стање свести пре било каквог искуства и знања. Назив се такође поиграва и са српским језиком, у коме се ослања на реч „мук“ – тајац, тишина, или одсуство звука.

Јапански утицај се даље види у цртежу ликова, као и одабиру урбане средине за главно место одвијања радње, несумњиво инспирисане зградама на Новом Београду. Ипак, у начину кадрирања, приповедању и организацији табли и њиховом прегледу (у Јапану стрип се чита од задње стране) види се претежни утицај европске школе. Цртежом доминирају нешто тамнији тонови, што је у складу са радњом и доприноси изградњи света који се отвара пред читаоцима. Нисам залуђеник за манге и морам признати да ми је у почетку требало неко време да се навикнем на цртеж главних ликова, све док у излогу једне књижаре нисам видео насловну страну манге „Змајева кугла“ Акире Торијаме, чији ме је јунак Пиколо подсетио на једног од главних јунака овог стрипа Мишу. Схватио сам да је то прожимање Истока и Запада оно што овај стрип чини јединственим.

УМ

Прва епизода стрипа ми је, дакле, послужила да се упознам са светом које су сестре Живковић створиле, као и са свим главним ликовима. Крај је отворено наговештавао наставак, односно наставке, па сам очекивао да ће се овако започета прича распростирати у неколико албума. Међутим, са другом епизодом дошао је и крај ове приче, по мом скромном мишљењу – неочекивано.

Како би ово оствариле, ауторке су у другој епизоди због скраћеног маневарског простора прешле у форму илустрованог романа, али су се ти прелази лепо уклопили у основну нит приче. Чак су се показале и као добри писци, што исто заслужује похвалу. Међутим, чини ми се да је овако постављена прича имала сигурно још пуно рукаваца у које су ауторке могле повести своје читаоце. Са више замаха у причи, све дилеме главних ликова би се још више истакле, а њихово разрешење било би још боље изведено. Нажалост, за то смо остали ускраћени.

Ипак, узимајући све ово у обзир, разрада и крај њихове приче изведени су на најбољи могући начин, са јасном поруком и разрешеним судбинама главних протагониста. Остаје само жал за оним неиспричаним.

БУДУЋНОСТ

Сестре Живковић су осмислиле стрип са занимљивом премисом, ишле су у корак са дигиталним добом, истовремено поштујући традицију стрип-албума у папиру, а група „Хидроген“ направила је музику која се уклапа у свет који су створиле. Остаје само да са овом причом крену у телевизијске воде, где она би несумњиво била обогаћена новим садржајима.

Показале су шта се од њих може надаље очекивати.

Желимо им пуно среће у будућим подвизима!

Верујем да их нећемо дуго чекати.