Пут до блуза различит је за сваког од нас.

У мом случају, пресудну улогу је одиграо друг Иван Александров, несумњиви ауторитет у овој области, што је и доказао сјајним текстом на нашим странама. Захваљујући његовом стручном вођству, открио сам најстроже чуване тајне овог жанра, а уједно и наше музичке индустрије – домаће музичке групе које свирају блуз.

Ако желите да се отиснете на то путовање, неизоставна прва станица је албум „Гитарологија: Повратак коренима“ групе Dr Project Point Blank.

КОРЕНИ

Без групе Point Blank, основане 1983. године, немогуће је замислити домаћу, а усудићемо се рећи и светску блуз сцену. Иако је под окриљем ове групе сарађивало доста музичара, може се рећи да је њена покретачка снага групе од оснивања па до данас био Драгољуб Црнчевић Црнке, који је био у свим њеним поставама.

Човек несумњиве харизме, који у сваком смислу речи живи за музику, почео је да се занима свирањем са четрнаест година. У младости је путовао највише по Европи, свирао је на улици, за онолико колико стаје у шешир (од кога се иначе не одваја), по клубовима и у студијима за албуме других музичара. Највећи део каријере је ипак провео на просторима бивше Југославије од чијег распада је трајно смештен у Србији. Поред музике, бавио се и сликарством, вајарством и писањем. Једна животна прича која је „отприлике пет романа и шест филмова“, како је једном за себе рекао.

Сва та несумњиво драгоцена искуства уткао је у групу Point Blank и њених десет студијских и један live албум, који је снимљен у затвору у Сремској Митровици. То је до данас можда и једини такав албум ове врсте на нашим просторима. У складу са жанром музике којим се баве („Блуз је мајка Мара“), највећи број песама група је снимила на енглеском језику. Да у занатском умећу када је реч о музици и текстовима не заостају за светом, сведочи и сарадња са Џоном О’Лиријем, мајстором усне хармонике и једним од оснивача британског блуз састава „Savoy Brown“. Случајно упознавање са О’Лиријем, коме је иначе супруга из Пожаревца, довело је до његовог гостовања на њиховом албуму „Blue Deal“, а сарадња се наставила учешћем групе Point Blank на О’Лиријевом соло албуму „As Blue As I can Be”.

ГИТАРОЛОГИЈА

Група је изласком албума „Unforgiven“ 2012. године, после два одржана концерта званично престала са радом. Разлог за поновно окупљање настао је када се родила идеја о снимању албума „Гитарологија: Повратак коренима“, који је у сваком смислу изузетна појава у овом жанру али и музици уопште. Овај дупли албум, у ЦД формату, појавио се 2015. године и то на енглеском и српском језику. У питању нису засебна издања, већ једно целовито, подељено на два изузетна музичка поглавља.

Прво поглавље на енглеском језику као да је намењено дугогодишњим поштоваоцима ове групе, као и онима који ову музику неизоставно везују за енглеско говорно подручје. На овом делу албума, све песме је осмислио и отпевао Црнке, уз музичку пратњу својих редовних сарадника као и гостију који се у овом саставу никада пре нису окупили на једном месту. Тешко их је заправо све и побројати. Ту су пре свега биле блуз колеге Ненад Златановић (Texas Flood), Владан Станошевић (Raw Hide), Душан Дуда Безуха (Зона Б), Драган Марковић (некадашњи члан Point Blank) и Горан Стојковић Гокси (данас су обојица део Di Luna Blues Band). Не мање важно место заузели су и они који досад нису имали искуства у блуз водама као што су: Саша Ранђеловић Ранђа (Неверне бебе), Владан Јовковић (Orthodox Celts), Рамбо Амадеус, Видоја Божиновић Џинџер (Рибља Чорба), Јосип Бочек, Ведран Божић, Воја Аралица (Коља и Гробовласници), Небојша Антонијевић Антон (Партибрејкерс), Влатко Стефановски и на усној хармоници Џон О’Лири.

На другом делу албума, на снимљену музику из првог дела, песме на српском језику отпевали су (а и допринели њиховом стварању): Јован Савић Лоле (Зона Б), Дејан Цукић, Звонимир Ђукић Ђуле (Ван Гог), Sky Wikluh, Момчило Бајагић Бајага, Бора Ђорђевић, Ненад Милосављевић (Галија), Оливер Нектаријевић (Канда, Коџа и Небојша), Никола Врањковић, Зоран Костић Цане, Влада Јанковић Џет и Дејан Најдановић Најда (Смак). Само су Драги Јелић и Дадо Топић свој допринос овом албуму пружили гитарским и певачким умећем у оба поглавља. Ако сте се икад питали да ли ова врста музике може да пређе језичке баријере, ово поглавље обезбедило је више него потврдан одговор. Тим пре што је до појаве „Гитарологије“ једини албум ове групе на српском изласку био „Јужњачка утеха“ из 1991. године.

Оваква плејада гостију довела је до сарадње различитих уметника до које иначе не би дошло. И питање је да ли ће се икад више поновити. Црнке је једном приликом рекао да је у плану било гостовање још неких људи, не наводећи имена, али да то просто у том тренутку није било изводљиво. Албум би у том случају неизоставно морао бити троструки. Музичка дружина коју смо на крају добили потпуно се међусобно испреплетала, те смо тако добили сарадње које не делују могуће. Тако у песми „Мој пут“, јединственом омажу Ју Групи, гитару свира Рамбо Амадеус, док је главни локал био, а ко би други, Драги Јелић.

СВЕ ЈЕ ТО ИПАК – САМО БЛУЗ

Угледни гости су својим учешћем на овом албуму одали велико признање групи Point Blank, док је, са друге стране, овакав албум значајан успех и за њих, као потврда да у овом музичком жанру нипошто нису залутали. Сигуран сам да ће међу гостујућим музичарима сваки слушалац наћи своје фаворите, због којих ће хтети да послуша, а можда и купи овај албум. Међутим, далеко од тога да је то једини разлог због кога би овај албум требао да буде слушан. И упамћен.

Тешко да постоји боља дефиниција „колекционарског примерка“ од „Гитарологије“. Чини ми се да је у његова два поглавља све на свом месту. Од музике, аранжмана, текстова, сарадника, покретачког духа и карактера, а то је – погађате – блуз, у свим његовим меандрима. То је иначе први албум на ЦД-у који сам купио још од средње школе. И препоручујем га свима, нарочито онима који се са овим музичким правцем и њеним домаћим изданцима тек упознају. Љубав према музици и стварању коју имају наши блузери је просто немерљива. И невероватно заразна. На нама је само да их (поново) откријемо.

Надам се да ће Црнке једног дана остварити своју замисао и снимити албум са женским вокалима и инструменталистима.

Дотад, не преостаје нам ништа друго осим да уживамо у свим чарима ове драгоцености.